Nutrigenetika

Pravovremenim prepoznavanjem rizika, a potom i  odgovarajućom ishranom i načinom života može se usporiti starenje organizma i sprečiti brojne nasledne bolesti poput gojaznosti, osteoporoze, tromboze, kardiovaskularnih oboljenja...

Veza između gena i ishrane, odnosno njihov međusobni uticaj jeste osnova izučavanja Nutrigenetike. Ova naučna grana možda na najbolji način prikazuje čoveka kao jedinstvenu i neponovljivu jedinku, jer osnovni uzrok postojanja fizičkih različitosti među ljudima jesu razlike u genima.
Tom analogijom ono što može biti dobro za organizam jednog ljudskog bića, ne znači da će izazvati isti učinak i kod drugih.
Svi crpimo energiju i osnovne gradivne materije iz hrane, međutim, ljudi koji se hrane na isti način opet izgledaju različito, drugačije reaguju na unete supstance i oslobađaju telo toksina, nisu jednako podložni bolestima, pa time i lekovima, i na kraju različito i stare.
Upravo je to razlog da se pravovremenim prepoznavanjem rizika, a potom i  odgovarajućom ishranom i načinom života uspori starenje organizma i preveniraju brojne nasledne bolesti - gojaznost, osteoporoza, tromboze, kardiovaskularna oboljenja, određeni tipovi kancera....
Molekularnobiološke metode koje se koriste u Helix laboratoriji, pružaju nam mogućnost otkrivanja genetskih promena, koje uzrokuju različite reakcije na unete vitamine i minerale. U zavisnosti od rezultata predlaže se i način ishrane koji odgovara Vašem genetskom profilu.

U našoj laboratoriji se analiziraju sledeće grupe gena:

• Geni odgovorni za metabolizam masti (APOB, APOE, APO C3, CETP, LPL, NOS3)
Analiziranjem polimorfizama ovih gena može se utvrditi da li imate povećani rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

• Geni odgovorni za gojaznost (ADR 2B, ADRB1, ADRB2, ADRB3, PPARG)
Prva četiri navedena gena kodiraju proteine (prenose genetičku poruku od DNK do proteina), koji inhibiraju lučenje insulina, učestvuju u razgradnji i skladištenju masti, regulišu krvni pritisak i brzinu protoka krvi. PPARG gen je odgovoran za rezistenciju na insulin. Promena na nekom od ovih gena može biti uzrok gojaznosti, koja se može držati pod kontrolom odgovarajućom ishranom.

• Geni odgovorni za metabolizam homocisteina (CBS, MTHFR, MTR, MTRR)
Homocistein je aminokiselina koja se normalno nalazi u svim ćelijama tela. Utvrđeno je da je povećani nivo homocisteina povezan sa rizikom od bolesti koronarnih arterija, moždanog udara i tromboembolija kod ljudi sa normalnim nivoom holesterola. Genetski deficit cistation β sintaze je uzrok izrazito visokog nivoa homocisteina

• Geni odgovorni za zapaljenske procese (IL-6, TNF α)
Testiranje ovih gena može nam otkriti kava je inflamatorna odbrana našeg organizma, odnosno da li smo skloni različitim upalnim procesima.

• Geni odgovorni za metabolizam kostiju  i osteoporozu (VDR, COLI A1)
Osteoporoza je metabolička bolest kostiju koja se ogleda u smanjenju koštane mase tokom starenja i menopauze. Posle tridesete godine, i kod muškaraca i kod žena, dolazi do gubljenja gustine kostiju, pa one postaju krte i
lako lomljive. Našim analizama mogu se otkriti promene u genima odgovornim za zdravlje kostiju, a samu bolest je moguće usporiti prilagođenom ishranom i načinom života.

Faktori rizika su:

• pozitivna porodična anamneza
• rasna pripadnost
• žene koje nisu rađale
• niski rast i mala telesna težina
• rana menopauza
• faktori ishrane
• stil života


• Geni odgovorni za aktivnost antiokisdanasa i detoksifikaciju (MnSOD, SOD3, GSTP1, GSTM1, GSTT1)
Genotoksični agensi, kao što su UV zračenja ili hemijiski agensi  dovode do stvaranja slobodnih radikala koji oštećuju ćeliju. Organizam se brani od slobodnih radikala pomoću antioksidanasa. Medjutim, promene na genima uključenim u metabolizam antioksidanasa  mogu dovesti smanjenja sposobnosti organizma da uklanja slobodne radikale, što može voditi preranom starenju, srčanim bolestima, hroničnim upalama i razvoju kancera. Ukoliko se na vreme otkrije genetska predispozicija, ciljanim unošenjem antioksidanasa iz namirnica može se donekle nadomestiti genski nedostatak.